Da bi ilustrovali ovu tvrdnju daćemo jedan primer koji je veoma čest u svakodnevnom životu.
Slika 1.
Dete je uradilo nešto što ne bi trebalo, recimo neće da pokupi igračke jer mu se to ne radi. Roditelj je dva tri puta rekao mirnim glasom, naredio ili čak pripretio da se igračke pokupe ali nije se ništa desilo - ili je pomak mali. Došavši četvrti put roditelj gubi živce (Ko ne bi?) i počinje da viče na dete, dete počinje da skuplja ali ubrzo prestaje. Roditelj se sada već prilično ljut viče jače, dete zapada u stanje straha, plače a ako je sklono inatu počinje i da se svađa ili ispoljava bes drugačije. Roditelj još više podiže glas, na mah mu se čini da je sad jednio preostalo da upotrebi fizičku kaznu jer dete sad već ne reaguje ni na povišeni ton.
Krug ovoga burnog reagovanja se prekida kada i kako roditelj odluči.
Slika 2.
Isto dete neće da pokupi iste igračke ali roditelj ne čeka nego na prvu reaguje. Kada je video da dete ne skuplja odmah mu mirnim glasom govori da ako igračke ne budu pokupljene ide posledica za to ponašanje (tajmaut, oduzimanje neke igračke koju voli, ukidanje druge neke aktivnosti koju dete voli, ukidanje slatkiša koji je obećan za kasnije i slično), odlazi i kada vidi da dete nije nastavilo sa skupljnjem mirnim glasom govori detetu da je kazna za nepoželjno ponašanje počela. Dete se protivi ali roditelj, mirno stoji, neumoljivo čeka da dete shvati da je imalo šansu i da sad sledi posledica za to što nije učinjeno. Ukoliko treba objasni detetu da igračke moraju biti na mestu da se ne bi preko njih padalo i da bi se same igračke sačuvale. Ukoliko dete ima burne emocije, roditelj objašnjenja ostavlja za kasnije.
Okrenimo se sada ovim situacijama iz ugla deteta, pogledajmo šta uči iz ponašanja roditelja.
Slika 1. Dete zaključuje da, ukoliko neko ne radi ono što treba, onda se na tu osobu viče. I to u nekoliko navrata, sve jače i jače i preti se osobi sve dok ona ne popusti. Zaključuje i da se roditelj može ne poslušati nekoliko puta pre no što ga eventualno poslušaš, kao i da je rasprava sa roditeljem dozvoljena.
Stres za dete i roditelja je na visokom nivou, ometa dete da razmisli o situaciji a roditelj gubi kontrolu situacije.
Slika 2. Dete zaključuje da mora da uradi ono što mu je obaveza, da se razmirice rešavaju mirnim (glasom) putem, da je AKO -ONDA relacije realnost - jer ako ne uradiš nešto sledi kazna, ako uradiš sledi pohvala i/ili nagrada.
Stres za dete i roditelja je na niskom nivou, ne ometa detetovo zaključivanje a roditelj je zadržao kontrolu u situaciji.
Kako se, praktično menja ponašanje deteta kroz menjanje svog ponašanja?
1. Ne vičite, ne svađajte se, ne vređajte, ne ponižavajte dete nikada a posebno kada je neposlušno. Zašto? Zato što dete radi ono što vidi od vas i zato što će sve to ponoviti u situacijama konflikta. Na primer u svađi sa vršnjakom a kasnije i u svađi sa vama.
Smirite se, reagujte mirnim tonom i ostanite sabrani.Tražite promenu ponašanja dosledno i kaznite na primeren način ako promena izostane, sve to mirno. Tako ni dete nije previše uzbuđeno i može da vas čuje i da shvati šta mu govorite.
Kad vičete dete se uznemiri ne sluša jer ne može, od straha i uzbuđenja.
Kad vređate ili ponižavate ono je uvređeno i tužno a time nespremno da posluša.
Kad se svađate i raspravljate gubite vreme i energiju na loše odnose a ne na rešenje problema.
Dete nije bezobrazno nego je u procesu odrastanje i učenja
2. Posmatrajte dete kao malu, nežnu osobu koja se bori sa mnogim teškim izazovima u svom životu. Dete istovremeno uči da prepoznaje svoje emocije i da se sa njima izbori, uči pravila u raznim novim situacijama, uči kako da se odnosi sa roditeljima, odraslima uopšte a kako sa decom, ono raste pa ga muče zubi, bolovi u kostima i slični organski problemi. Ono uči o svetu oko sebe i sebi, sve to u isto vreme! Zahteva je puno. Zato se setite da dete nije bezobrazno prema vama, nego se ono se bori sa svojim "problemima", uči, snalazi se u svom svetu onako kako ume. Ta snalaženja nekada nisu prijatna za roditelja ali su jedini odgovor koji dete može da da. Vi ste tu da mu pomognete i kad je teško uticati na njega. Pružite mu saosećanje radije nego grdnju jer njegovi postupci nisu bezobrazluk usmeren na vas nego dete radi nešto što ne valja, jer ne zna drugačije. Nekada ni ne može da uradi nešto što se zahteva jer nije dovoljno zrelo. Ovo ne znači da ne reagujemo na loše postupke, već da reagujemo sa svešću da je detetu i u tim situacjama potrebna pomoć a ne kritika.
Na primer:
Može da se desi da je dete nervozno, baca stvari i plače i vi tumačite da je bezobrazno a da se ispostavi da je steže guma na pantalonama ili ga žulja čarapa, boli zub i slično, ali ne zna da vam kaže. Razlog za detetovo ponašanje nije želja za bezobrazlukom, setite se uvek toga.
3. Strpljenje je nešto što, ako ne znate, morate da naučite. Potrebno je više puta ponavljati iste reči i isti postupak i to mirno i bez svađanja i vikanja. Mnogi zahtevi koji se stavljaju pred dete su van njegove moći u datom trenutku. Ima stvari koje radimo sada a dete će ih shvatiti i primeniti tek kasnije. Dajte detetu vremena da nauči, shvati i sazri. Dajte mu vremena da usvoji ono što mu sleduje. Neka deca brže usvajaju, lakše prihvataju zahteve i treba im manje vremena a drugoj deci treba puno, puno više. Za to vreme vi morate ostati strpljivi jer nervoza i požurivanje deteta od strane roditelja pre može da odloži napredovanje nego da ga pospeši.
Potrebno je držati se odluka ako su izgovorene pred detetom. Doslednost podrazumeva da vi, dakle ne može niko drugi nego vi, kada kažete nema TV-a ceo dan onda da tako bude. Ako kažete: sad nećeš dobiti čokoladicu jer nisi pokupio igračke, onda nema čokoladice. Ili neću te voditi na igralište jer si to i to učino - onda nema igrališta taj dan. Ovo važi i ako je suprug nešto ograničio ili zabranio, ako jedan kaže toga se i drugi pridržava. I za sitne stvari tako i za krupne. Kada dete shvati da ste dosledni - popustiće. To znači da morate sebe menjati, trenirati da budete dosledni. Ista pravila moraju važiti za dete bez obzira ko ga čuva.
4. Ne! Nije floskula. Zaista je jako važno da "lovite" dobre postupke i hvalite dete puno. Tako će ono videti da ste vi usmereni ka pozitvnim postupcima, videće koji su to i imitraće vas. Ne hvalite preterano i besmisleno, ne hvalite ono što za pohvalu nije ali čim dete nešto dobro uradi pohvalite. Tražite šta je dobro u njemu i to potencirajte, na tome inistirajte - pravite takve aktivnosti. Tako će se osetiti dobro samopouzdano a ako je samopouzdano dete je zadovoljno, kada je zadovoljno ono će rado da posluša, izbegavaće konflikte. Ne pričajte o tome šta je loše uradilo ni pred njim ni pred drugima. Ako pričate - pričajte o tome šta je bilo dobro. Dakle morate da menjate svoju orjentaciju sa pamćenja loših postupaka, pričanja o lošim stvarima na pamćenje dobrog i pričanje o tome. To nekad nije laka promena ali je nužna.
5. Posebno kad vam je teško, posebno kad deluje da nešto ne može i/ili neće, posebno kada izgleda bezizlazno vi morate da nađete snage da verujete da će dete uspeti da uradi kako treba. Ne treba samo da kažete ja verujem da možeš, nego i mislite tako, verujte zaista u to! Dete će osetiti da ste na njegovoj strani i to će mu puno značiti, to će mu pomoći. Rečenice "Nikad ništa od tebe neće biti" ili "Sto puta ti govorimi ti opet ništa" govore detetu da ono ne može bolje, i dete će verovati roditelju da ne može. Nađite snagu u sebi da verujete uvek u svoje dete i radite svaki dan, na istoj stvari strpljivo jer možda je danas taj dan, dan kada će vašem detetu i vama uspeti!
6. Uvek na svakom mestu i u svakoj situaciji dete uči od vas i imitira vas. Ako ste vikali na prodavačicu ono veruje da je to način, ako ste bacili papir na pod dali ste i detetu dozvolu, ako vređate svoje dete kada pogreši učite ga da i ono vređa svoje drugare kad pogreše. Nismo savršeni i nije ni naše dete, ali treba se truditi da nas ono vidi u najboljem svetlu i da to naše najlepše, najfinije, najbolje svetlo poželi da kopira, da zasija istim sjajem.
7. Nađite način da se oduprete od očekivanja drugih ljudi, kako bliskih i tako daljih. Možda neko misli da je vaše dete trebalo do sada da nauči neke stvari koje nije, da se ponaša na ovaj ili onaj način, da vas više ili manje sluša i slično. Ostanite imuni na to, sem za ponašanja vaše dece koja štete njima samima ili drugima. Nije bitno šta neupućeni misle o vašem detetu, nego šta vi znate o njemu. Ako dete napreduje i ako nekim svojim tempom menja neželjena ponašanja onda je sve dobro. Ne dozvolite da vam neko kaže da nije.
Nikada se ne poredite sa drugim roditeljima niti drugom decom. Svako ima svoju životnu priču i svoj put, a ni jedan nije isti. Uvek poredite dete samo sa njim samim od ranije. Da li je i u kom smislu neko ponašanje bolje nego što je bilo? I kada znate ovaj odgovor onda nastavite da radite dalje sa detetom. Bićete u situaciji da drugi ljudi porede vaše dete sa nekim drugim detetom, ne obazirite se na to a kada dete vidi vašu reakciju, neće ni ono.
Na primer:
- Šta vi još ne znate da vozite bicikli? Mi već odavno!
- Jupi, bravo za vas!
- A kad ćete vi?
- Ništa vam nećemo reći nego ćemo se sresti na biciklističkoj stazi jednoga dana! Uživajte u vožnji :)
Ako ga je čulo, iz ovog razgovora vaše dete će naučiti da je lepo radovati se uspehu drugoga a ne zavideti mu, i da nije obavezno raditi ono što drugi rade kao i da svako ima svoj tempo za učenje istih tvari. Dakle ništa od poređenja i trke.
Neke su situacije sa decom u javnosti, neugodne i ljudi će vas popreko gledati što ih rešavate na određeni način. Naučite da se posvetite detetu u tim situacijama i da msilite samo o tome šta da uradite za njegovo dobro, ostale ljude i njihove poglede ignorišite.
Naravno da sve ove savete nije moguće uvek i u potpunosti sprovesti ali moramo se truditi stalno da u tome uspemo. I za kraj da ponovima samo najvažnije promene koje roditelj mora u sebi da pokrene da bi video iste i kod deteta:
1. Setite se da vas dete uvek i u svemu prati i imitira, korigujte ponašanje
2. Strpljenje se uči i isplati
3. Promenite tačku sa koje posmatrate ponašanje deteta (razumevanje njegovih mogućnosti i njegovog stanja)
4. Prihvatite da će do nekih promena doći vremenom, da ne može domah ne odmah, ulažite vreme u odnos sa detetom
5. Naučite da budete dosledni, kada kažete nešto to i učinite
6. Tražite snage vašeg deteta i hvalite dobra ponašanja, menjajte svoj način posmatranja
7. Verujte da će dete da uspe u promeni ponašanja, gradite veru u sebi
8. Ne pričajte deci kako da se ponašaju nego se trudite da vide dobra ponašanja od vas i ponove ih
9. Budite otporni na socijalne pritiske i oduprite se "rekla-kazala-mislila-izmislila" pričama, naučite da pratite jedino napredak vašeg deteta kroz vreme. Ako smatrate da je u nekom zaostatku posavetujte se sa stručnim licem.
Setite se da i vi, kad vas neko lepo zamoli radije nešto uradite nego kada neko viče na vas. Miran ton doneće mir, ako ništa drugo. A to je mnogo. Isitna je da će se atmosfera u kući, način rešavanja problema i komunikacija promeniti kad se vi promenite. Od deteta se ne može i ne sme očekivati da bude ono koje menja situaciju i odnose. Zato je roditeljstvo zahtevno i teško jer traži kontrolu nad sobom. Zato je i lepo, i daje čoveku snagu koju nije ni sanjao da ima!
Na smešan način, scena rođenja iz filma "Look who is talking" podseća nas na to da i deca imaju svoj pogled na naš svet, koji mi zovemo naš a zapravo je jednako njihov.
Okrenimo se sada ovim situacijama iz ugla deteta, pogledajmo šta uči iz ponašanja roditelja.
Slika 1. Dete zaključuje da, ukoliko neko ne radi ono što treba, onda se na tu osobu viče. I to u nekoliko navrata, sve jače i jače i preti se osobi sve dok ona ne popusti. Zaključuje i da se roditelj može ne poslušati nekoliko puta pre no što ga eventualno poslušaš, kao i da je rasprava sa roditeljem dozvoljena.
Stres za dete i roditelja je na visokom nivou, ometa dete da razmisli o situaciji a roditelj gubi kontrolu situacije.
Slika 2. Dete zaključuje da mora da uradi ono što mu je obaveza, da se razmirice rešavaju mirnim (glasom) putem, da je AKO -ONDA relacije realnost - jer ako ne uradiš nešto sledi kazna, ako uradiš sledi pohvala i/ili nagrada.
Stres za dete i roditelja je na niskom nivou, ne ometa detetovo zaključivanje a roditelj je zadržao kontrolu u situaciji.
Kako se, praktično menja ponašanje deteta kroz menjanje svog ponašanja?
Ono što vidi od vas, dete ponavlja, radi u istoj situaciji isti postupak
1. Ne vičite, ne svađajte se, ne vređajte, ne ponižavajte dete nikada a posebno kada je neposlušno. Zašto? Zato što dete radi ono što vidi od vas i zato što će sve to ponoviti u situacijama konflikta. Na primer u svađi sa vršnjakom a kasnije i u svađi sa vama.
Smirite se, reagujte mirnim tonom i ostanite sabrani.Tražite promenu ponašanja dosledno i kaznite na primeren način ako promena izostane, sve to mirno. Tako ni dete nije previše uzbuđeno i može da vas čuje i da shvati šta mu govorite.
Kad vičete dete se uznemiri ne sluša jer ne može, od straha i uzbuđenja.
Kad vređate ili ponižavate ono je uvređeno i tužno a time nespremno da posluša.
Kad se svađate i raspravljate gubite vreme i energiju na loše odnose a ne na rešenje problema.
Video na tragikomičan način prikazuje kako ljudi nekad smiruju jedni druge...
Dete nije bezobrazno nego je u procesu odrastanje i učenja
2. Posmatrajte dete kao malu, nežnu osobu koja se bori sa mnogim teškim izazovima u svom životu. Dete istovremeno uči da prepoznaje svoje emocije i da se sa njima izbori, uči pravila u raznim novim situacijama, uči kako da se odnosi sa roditeljima, odraslima uopšte a kako sa decom, ono raste pa ga muče zubi, bolovi u kostima i slični organski problemi. Ono uči o svetu oko sebe i sebi, sve to u isto vreme! Zahteva je puno. Zato se setite da dete nije bezobrazno prema vama, nego se ono se bori sa svojim "problemima", uči, snalazi se u svom svetu onako kako ume. Ta snalaženja nekada nisu prijatna za roditelja ali su jedini odgovor koji dete može da da. Vi ste tu da mu pomognete i kad je teško uticati na njega. Pružite mu saosećanje radije nego grdnju jer njegovi postupci nisu bezobrazluk usmeren na vas nego dete radi nešto što ne valja, jer ne zna drugačije. Nekada ni ne može da uradi nešto što se zahteva jer nije dovoljno zrelo. Ovo ne znači da ne reagujemo na loše postupke, već da reagujemo sa svešću da je detetu i u tim situacjama potrebna pomoć a ne kritika.
Na primer:
Može da se desi da je dete nervozno, baca stvari i plače i vi tumačite da je bezobrazno a da se ispostavi da je steže guma na pantalonama ili ga žulja čarapa, boli zub i slično, ali ne zna da vam kaže. Razlog za detetovo ponašanje nije želja za bezobrazlukom, setite se uvek toga.
Za sve je potrebno vreme i doslednost, uvek ista pravila
3. Strpljenje je nešto što, ako ne znate, morate da naučite. Potrebno je više puta ponavljati iste reči i isti postupak i to mirno i bez svađanja i vikanja. Mnogi zahtevi koji se stavljaju pred dete su van njegove moći u datom trenutku. Ima stvari koje radimo sada a dete će ih shvatiti i primeniti tek kasnije. Dajte detetu vremena da nauči, shvati i sazri. Dajte mu vremena da usvoji ono što mu sleduje. Neka deca brže usvajaju, lakše prihvataju zahteve i treba im manje vremena a drugoj deci treba puno, puno više. Za to vreme vi morate ostati strpljivi jer nervoza i požurivanje deteta od strane roditelja pre može da odloži napredovanje nego da ga pospeši.
Potrebno je držati se odluka ako su izgovorene pred detetom. Doslednost podrazumeva da vi, dakle ne može niko drugi nego vi, kada kažete nema TV-a ceo dan onda da tako bude. Ako kažete: sad nećeš dobiti čokoladicu jer nisi pokupio igračke, onda nema čokoladice. Ili neću te voditi na igralište jer si to i to učino - onda nema igrališta taj dan. Ovo važi i ako je suprug nešto ograničio ili zabranio, ako jedan kaže toga se i drugi pridržava. I za sitne stvari tako i za krupne. Kada dete shvati da ste dosledni - popustiće. To znači da morate sebe menjati, trenirati da budete dosledni. Ista pravila moraju važiti za dete bez obzira ko ga čuva.
Orijentišite se na pozitivno i dobro
4. Ne! Nije floskula. Zaista je jako važno da "lovite" dobre postupke i hvalite dete puno. Tako će ono videti da ste vi usmereni ka pozitvnim postupcima, videće koji su to i imitraće vas. Ne hvalite preterano i besmisleno, ne hvalite ono što za pohvalu nije ali čim dete nešto dobro uradi pohvalite. Tražite šta je dobro u njemu i to potencirajte, na tome inistirajte - pravite takve aktivnosti. Tako će se osetiti dobro samopouzdano a ako je samopouzdano dete je zadovoljno, kada je zadovoljno ono će rado da posluša, izbegavaće konflikte. Ne pričajte o tome šta je loše uradilo ni pred njim ni pred drugima. Ako pričate - pričajte o tome šta je bilo dobro. Dakle morate da menjate svoju orjentaciju sa pamćenja loših postupaka, pričanja o lošim stvarima na pamćenje dobrog i pričanje o tome. To nekad nije laka promena ali je nužna.
Verujte u dete
5. Posebno kad vam je teško, posebno kad deluje da nešto ne može i/ili neće, posebno kada izgleda bezizlazno vi morate da nađete snage da verujete da će dete uspeti da uradi kako treba. Ne treba samo da kažete ja verujem da možeš, nego i mislite tako, verujte zaista u to! Dete će osetiti da ste na njegovoj strani i to će mu puno značiti, to će mu pomoći. Rečenice "Nikad ništa od tebe neće biti" ili "Sto puta ti govorimi ti opet ništa" govore detetu da ono ne može bolje, i dete će verovati roditelju da ne može. Nađite snagu u sebi da verujete uvek u svoje dete i radite svaki dan, na istoj stvari strpljivo jer možda je danas taj dan, dan kada će vašem detetu i vama uspeti!
Budite savršenstvo koje tražite od deteta
6. Uvek na svakom mestu i u svakoj situaciji dete uči od vas i imitira vas. Ako ste vikali na prodavačicu ono veruje da je to način, ako ste bacili papir na pod dali ste i detetu dozvolu, ako vređate svoje dete kada pogreši učite ga da i ono vređa svoje drugare kad pogreše. Nismo savršeni i nije ni naše dete, ali treba se truditi da nas ono vidi u najboljem svetlu i da to naše najlepše, najfinije, najbolje svetlo poželi da kopira, da zasija istim sjajem.
Pogledajte video "Deca vide- deca rade".
Socijalni pritisci
7. Nađite način da se oduprete od očekivanja drugih ljudi, kako bliskih i tako daljih. Možda neko misli da je vaše dete trebalo do sada da nauči neke stvari koje nije, da se ponaša na ovaj ili onaj način, da vas više ili manje sluša i slično. Ostanite imuni na to, sem za ponašanja vaše dece koja štete njima samima ili drugima. Nije bitno šta neupućeni misle o vašem detetu, nego šta vi znate o njemu. Ako dete napreduje i ako nekim svojim tempom menja neželjena ponašanja onda je sve dobro. Ne dozvolite da vam neko kaže da nije.
Nikada se ne poredite sa drugim roditeljima niti drugom decom. Svako ima svoju životnu priču i svoj put, a ni jedan nije isti. Uvek poredite dete samo sa njim samim od ranije. Da li je i u kom smislu neko ponašanje bolje nego što je bilo? I kada znate ovaj odgovor onda nastavite da radite dalje sa detetom. Bićete u situaciji da drugi ljudi porede vaše dete sa nekim drugim detetom, ne obazirite se na to a kada dete vidi vašu reakciju, neće ni ono.
Na primer:
- Šta vi još ne znate da vozite bicikli? Mi već odavno!
- Jupi, bravo za vas!
- A kad ćete vi?
- Ništa vam nećemo reći nego ćemo se sresti na biciklističkoj stazi jednoga dana! Uživajte u vožnji :)
Ako ga je čulo, iz ovog razgovora vaše dete će naučiti da je lepo radovati se uspehu drugoga a ne zavideti mu, i da nije obavezno raditi ono što drugi rade kao i da svako ima svoj tempo za učenje istih tvari. Dakle ništa od poređenja i trke.
Neke su situacije sa decom u javnosti, neugodne i ljudi će vas popreko gledati što ih rešavate na određeni način. Naučite da se posvetite detetu u tim situacijama i da msilite samo o tome šta da uradite za njegovo dobro, ostale ljude i njihove poglede ignorišite.
Naravno da sve ove savete nije moguće uvek i u potpunosti sprovesti ali moramo se truditi stalno da u tome uspemo. I za kraj da ponovima samo najvažnije promene koje roditelj mora u sebi da pokrene da bi video iste i kod deteta:
1. Setite se da vas dete uvek i u svemu prati i imitira, korigujte ponašanje
2. Strpljenje se uči i isplati
3. Promenite tačku sa koje posmatrate ponašanje deteta (razumevanje njegovih mogućnosti i njegovog stanja)
4. Prihvatite da će do nekih promena doći vremenom, da ne može domah ne odmah, ulažite vreme u odnos sa detetom
5. Naučite da budete dosledni, kada kažete nešto to i učinite
6. Tražite snage vašeg deteta i hvalite dobra ponašanja, menjajte svoj način posmatranja
7. Verujte da će dete da uspe u promeni ponašanja, gradite veru u sebi
8. Ne pričajte deci kako da se ponašaju nego se trudite da vide dobra ponašanja od vas i ponove ih
9. Budite otporni na socijalne pritiske i oduprite se "rekla-kazala-mislila-izmislila" pričama, naučite da pratite jedino napredak vašeg deteta kroz vreme. Ako smatrate da je u nekom zaostatku posavetujte se sa stručnim licem.
Setite se da i vi, kad vas neko lepo zamoli radije nešto uradite nego kada neko viče na vas. Miran ton doneće mir, ako ništa drugo. A to je mnogo. Isitna je da će se atmosfera u kući, način rešavanja problema i komunikacija promeniti kad se vi promenite. Od deteta se ne može i ne sme očekivati da bude ono koje menja situaciju i odnose. Zato je roditeljstvo zahtevno i teško jer traži kontrolu nad sobom. Zato je i lepo, i daje čoveku snagu koju nije ni sanjao da ima!
Na smešan način, scena rođenja iz filma "Look who is talking" podseća nas na to da i deca imaju svoj pogled na naš svet, koji mi zovemo naš a zapravo je jednako njihov.
Нема коментара:
Постави коментар