Pred polazak deteta u školu počinje da se govori o pažnji deteta. Pitamo se da li će dete moći da pazi, koliko dugo će moći da pazi, da li će mu svi ili samo neki sadržaji "držati" pažnju i da li će ta pažnja varirati zbog druge dece u grupi.Kako određujemo pojam pažnje? Pažnja je voljno usmeravanje i održavanje mentalne aktivnosti na nekom sadržaju. Kada na nešto pazimo to je izdvojeno u našoj svesti, sve ostalo je u pozadini. Kao što je na slici figura u prvom planu, a sve ostalo je u pozadini.
 |
| Ruža je u fokusu, ostalo je pozadina |
Pažnja je usmerena na jednu aktivnost a retki mogu da je usmere na više istovremenih aktivnosti i u tom smislu izdvajaju se priče o Napoleonu. On je izgleda mogao da obavlja više komplikovanih aktivnosti istovremeno, dok prosečan čovek to ne može ili ako obavlja više aktivnosti onda su one jednostavne i automatizovane radnje. Ovde je reč o obimu pažnje, tačnije o količini utisaka koji se mogu obraditi. Veći intenzitet pažnje znači i manji obim pažnje - ako na nešto jako pazimo onda možemo paziti na manji broj stvari istovremeno.
Pažnja može da bude postojana tačnije da se drugo drži na svom objektu ili nepostojana pa onda kratko ostaje na jednom mestu. Ako je intenzivna zovemo je koncentracija a ako je slaba kažemo da smo dekoncentrisani. Ako pažnju usmeravamo namerno to je onda znak naše volje da na neki sadržaj pazimo. Ako je usmeravamo slučajno nismo imali nameru da je usmerimo nego je ona na neki urođeni način privučena na objekat.
Kada namerno usmerimo pažnju na neki objekat to je voljna pažnja a kada je usmerimo spontano onda je to nenamerna pažnja.
Kada deca krenu u predškolsko vaspitanje i obrazovanje ili u prvi razred osnovne škole postavlja se pitanje hoće li dete biti u stanju da usmere pažnju na sadržaje koji će biti ponuđeni, nametnuti za rad. Dakle govorimo o tome hoće li dete moći da namerno, svesno usresredi pažnju na date zadatke za razliku od, do tada voljnog usmeravanja pažnje na sadržaje koje je samo biralo. Postavljamo pitanje i koliko dugo će moći zadržati pažnju na ovim sadržajima.
Neko uobičajeno pravilo je da se dužina pažnje može izračunati po "formuli":
Postoje faktori koji ometaju pažnju i to su prvenstveno umor, bolest (čak i manji zdravstveni problemi poput kijavice), glad, želja za fizičkom angažovanošću kod deteta, buka u okruženju, preterano šarenilo u okruženju, emocionalna stanja - strah i nevoza doprinose lošoj pažnji i na kraju, puno video igara i crtanih filmova ometaju pažnju. Ispitivanja pokazuju da crtani filmovi i video igre nude jaku stimulaciju i to za posledicu ima smanjenje obima pažnje i druga oštećenja pažnje. Recimo smatra se da ljudi koji surfuju mnogo internetom imaju problem da zadrže duže pažnju. Desetak minuta postaje maksimum zadržavanja pažnje na jednom sadržaju, dakle to je maksimum njihove koncentracije. Naravno, ako je dozirano vreme provedeno za računarom neće izazvati probleme.
Idealni uslovi za pažnju podrazumevali bi da je dete ispavano, ili bar dovoljno odmorno, zdravo, da je sito ali ne da je prejedeno. Hrana koja se preporučuje za bolju pažnju je: sveže voće i povrće, suvo pecivo tipa pereca, jogurt, kikiriki buter. Nadalje, bilo bi dobro da ima svoj prostor za rad koji nije pretrpan stvarima nego jednostavan i gde nema buke. Da predhodno nije provelo puno vremena za računarom ili televizorom jer iako odrasli to računaju u zabavu i nerad, to je za mozak deteta zahtevna aktivnost. Dalje bi trebalo da u sobi nije toplo ni hladno, da mu je udobno da sedi - ne mala stolica, ne visok sto. Pored toga idealno bi bilo praviti pauze na 8-10 minuta i menjati sadržaje koje dete uči.
Pogledajte na Youtubu i ovaj edukativni film koji sadrži dosta informacija o koncentraciji, dakle o pažnji.
Nije uvek moguće sve ove uslove zadovoljiti a i nije uvek ni nužno, ali treba težiti savršenstvu, zar ne? Mnogi će se zapitati kako sad treba misliti o svemu tome, kada se u naše vreme to ništa nije važilo. U naše vreme instrukcija je bila: "Evo ti knjiga pa uči!" i to je bilo to! Odgovor na to pitanje je jasan, nauka napreduje, uslovi ljudskog života se menjaju a mi, pošto želimo najbolje svom detetu, moramo biti u toku. U to ime citiraću oca mog školskog druga koji je pod teškim uslovima, posle II svetskog rata, završio svoje škole a sin mu nije bio ni malo sklon učenju, pa bi ga on grdio a mi bi se,nesvesni, smejali:
"Kako ti Dragutine nećeš da učiš a imaš parno grejanje?!"
I na kraju treba reći da dok dete stiče radne navike i vežba pažnju moramo imati strpljenja, dati mu vremena. Nekada to traje i celo prvo polugodište. Kada vičemo, pretimo ili vređamo dete sem što mu nanosimo psihičku bol, time ga još i ometamo i dajemo loš primer komunikacije. Ako nedeljama, mesecima vičemo na dete dok radi domaći rad, ono će se uvek u situaciji učenja osećati loše i taj osećaj preneće na učenje uopšte. Na taj način naš pokušaj da nam dete bude dobar učenik, pretvoriće se u naličije te želje - dete neće voleti učenje. Ni popustljivost, podređivanje detetu i moljakanje neće dovesti do uspeha. Zahteve treba postaviti i čvrsto, smireno zahtevati da se oni urade kako treba, po postavljenim pravilima i do kraja.
Postoje normalne pojave variranja pažnje ali postoje i poremećaji. Za ovo drugo potrebno je obratiti se stručnjaku, ne pretpostavljati ništa. Kao što psiholog Eleonora Vlahović odmah u početku ove emisije naglašava: nema svako dete koje je živahnije poremećaj pažnje ali nije dobro ni ignorisati problem ako ga dete ima.
Linkovi:
Encyclopedia of Early Child Development, Attention (child development), http://www.child-encyclopedia.com
Neko uobičajeno pravilo je da se dužina pažnje može izračunati po "formuli":
Broj godine deta + 1= Trajanje pažnje
Dakle ako dete ima 7 godina ono može da usresredi pažnju na neki sadržaj oko osam minuta. To je značajno manje od školskog časa i zato deca u učionici na početku svog školskog života često puno šetaju i pričaju, a zato je i navikavanje na domaći rad često mukotrpno. Odrasli ljudi mogu da drže visok intenzitet pažnje, tj. da budu koncentrisani 20 minuta a onda pažnja značajno opada. Tokom života, pažnja će opadati sve više tako da je kod starih ljudi vidno da se lako dekoncentrišu, da im aktivnosti ne drže pažnju dugo.
U sledećoj reklami korišćena je osobina pažnje koju smo ranije objasnili - usmerenost pažnje. Dok mi gledamo u škodu fabiju nešto se menja, ali mi zbog usmerenosti pažnje ne znamo šta sve do kraja filma odnosono reklame. Ne može se jednako paziti na više stvari istovremeno.
Roditelj, ne znajući da detetu pažnja varira i da traje kraće kod deteta nego kod odraslih, gubi živce i veruje da je dete lenjo ili neposlušno. U suštini, detetu je potrebno na desetak minuta praviti pauze u radu. Takođe je potrebno menjati sadržaje koje dete usvaja jer promena je nešto što prirodno privlači i održava pažnju. Šta to praktično znači?
Dete domaći treba da radi sa pauzama i "šareno" malo matematike pa nešto srpskog jezika pa zadaci iz sveta oko nas, a ako je ostalo nešto ponovo se pokreće isti krug i sadržaji se smenjuju. Ako detetu više prija da radi isto gradivo duže, treba to poštovati. Isto tako ako dete radi duže ne mora se prekidati da bi se planirana pauza sprovela, nego ga treba pustiti dok ne pokaže znake opadanja pažnje (znake dekoncentracije).
Pre škole mogu se upražnjavti aktivnosti koje deci vežbaju pažnju:
1. DRUŠTVENE IGRE. Sve igre koje zahtevaju da dete čeka red, prati ostale igrače, nešto broji, prati situaciju u igri, su dobre za razvijanje pažnje - i obima i intenziteta (koncentracije). U tu grupu spadaju igra "Ne ljuti se čoveče", domine, jednostavne igre kartama poput igre "Tač", popularni iks - oks (x-o) ili puta-nula. Puzle su odlične za koncentraciju, sudoku takođe kao i ukrštanje reči - uz pomoć roditelja. Lavirnt i traženje razlika na slikama, su dobre aktivnosti za pažnju a dete može samo da ih upražnjava.
U sledećoj reklami korišćena je osobina pažnje koju smo ranije objasnili - usmerenost pažnje. Dok mi gledamo u škodu fabiju nešto se menja, ali mi zbog usmerenosti pažnje ne znamo šta sve do kraja filma odnosono reklame. Ne može se jednako paziti na više stvari istovremeno.
Roditelj, ne znajući da detetu pažnja varira i da traje kraće kod deteta nego kod odraslih, gubi živce i veruje da je dete lenjo ili neposlušno. U suštini, detetu je potrebno na desetak minuta praviti pauze u radu. Takođe je potrebno menjati sadržaje koje dete usvaja jer promena je nešto što prirodno privlači i održava pažnju. Šta to praktično znači?
Dete domaći treba da radi sa pauzama i "šareno" malo matematike pa nešto srpskog jezika pa zadaci iz sveta oko nas, a ako je ostalo nešto ponovo se pokreće isti krug i sadržaji se smenjuju. Ako detetu više prija da radi isto gradivo duže, treba to poštovati. Isto tako ako dete radi duže ne mora se prekidati da bi se planirana pauza sprovela, nego ga treba pustiti dok ne pokaže znake opadanja pažnje (znake dekoncentracije).
Pre škole mogu se upražnjavti aktivnosti koje deci vežbaju pažnju:
1. DRUŠTVENE IGRE. Sve igre koje zahtevaju da dete čeka red, prati ostale igrače, nešto broji, prati situaciju u igri, su dobre za razvijanje pažnje - i obima i intenziteta (koncentracije). U tu grupu spadaju igra "Ne ljuti se čoveče", domine, jednostavne igre kartama poput igre "Tač", popularni iks - oks (x-o) ili puta-nula. Puzle su odlične za koncentraciju, sudoku takođe kao i ukrštanje reči - uz pomoć roditelja. Lavirnt i traženje razlika na slikama, su dobre aktivnosti za pažnju a dete može samo da ih upražnjava.
2. VEŽBA SA OLOVKAMA. Uzmu se dve olovke, jedna crvena druga zelena, dete se postavi naspram sebe da sedi i na jedno 20-tak santimetara od očiju deteta, olovke se drže u visini ramena a od deteta se traži da na komandu "crvena-zelena" premesti pogled levo desno. Dete gleda olovku samo očima, ne pokreće glavu. Vežba prvo ne bi trebala biti duža od 5 minuta a posle može da ide do 20 minuta. Impulsivna deca, ona koja slabije drže pažnju će "izletati pred rudu" i ići pogledom pre no što im se kaže da pogledaju u drugu olovku. Pošto mu naglašavamo da na komandu "crvena" ili "zelena" premešta pogled sa olovke na olovku, i pošto dete uči da to radi, ono razvija koncentraciju i smanjuje impulsivnost.
3. USLOVI U KOJIMA SE AKTIVNOST ODVIJA. Ako nešto volimo ako nam je prijatno i interesantno mi lakše održavamo pažnju. Predškolce bi trebalo pustiti da pišu slova i brojeve prvo plastelinom ili kredom. Hvaliti i ohrabrivati pokušaje. Tako će dete osećanje da mu je zanimljivo pisanje slova, da je srećno jer ga hvale preneti kasnije na pisanje slova u svesku.
4. PAZITE DA BI DETE PAZILO. Pazite kad dete govori i pokazujte mu kako se pazi. Kada se obraćate detetu, ustanite i dođite u prostoriju gde je ono, ili stanite ispred njega - čučnite. Gledajte ga u oči, dok govori budite zainteresovani i slušajte, klimajte glavom i govorite "mmhm", "aha" ili "da". Kada vi nešto radite, pomenite pažnju, objasnite šta je pažnja i kako vam je važan mir da bi završili započeto. Ako se vi vrtite dok nešto radite, bunite se da vam je teško ili dosadno da to radite, ne slušate dete sa pažnjom onda će dete, po modelu, usvojiti ovakvo ponašanje.
5. PREDŠKOLSKI PROGRAM. Danas postoje različite vežbanke za predškolski uzrast koje u sebi sadrže zadatke koji su priprema za školski rad. Ukoliko smatrate da domaćeg ima malo u vrtiću, možete uzeti neku od preškolskih svezaka u knjižarama i raditi sa detetom sami. Prvo po malo, oko 5 minuta pa praviti pauze ako se dete umori a kasnije sve duže, samo bez preterivanja da se ne javi otpor. Pri radu hvalite dete kada dobro radi, neka se oseti upešno.
6. FIZIČKA AKTIVNOST I IGRA. Dete ostaje dete, razigrano i malo i ako treba da krene u školu. Zato mu je potrebno obezbediti prostor za fizičku aktivnost pa ga tek onda "posaditi" za sto. Ako je motorno nemirno neće moći da uči. Tako da redovnim fizičkim aktivnostima, u stvari povećavamo sposobnost deteta da se smiri i koncentriše kad je to potrebno.
5. PREDŠKOLSKI PROGRAM. Danas postoje različite vežbanke za predškolski uzrast koje u sebi sadrže zadatke koji su priprema za školski rad. Ukoliko smatrate da domaćeg ima malo u vrtiću, možete uzeti neku od preškolskih svezaka u knjižarama i raditi sa detetom sami. Prvo po malo, oko 5 minuta pa praviti pauze ako se dete umori a kasnije sve duže, samo bez preterivanja da se ne javi otpor. Pri radu hvalite dete kada dobro radi, neka se oseti upešno.
6. FIZIČKA AKTIVNOST I IGRA. Dete ostaje dete, razigrano i malo i ako treba da krene u školu. Zato mu je potrebno obezbediti prostor za fizičku aktivnost pa ga tek onda "posaditi" za sto. Ako je motorno nemirno neće moći da uči. Tako da redovnim fizičkim aktivnostima, u stvari povećavamo sposobnost deteta da se smiri i koncentriše kad je to potrebno.
Postoje faktori koji ometaju pažnju i to su prvenstveno umor, bolest (čak i manji zdravstveni problemi poput kijavice), glad, želja za fizičkom angažovanošću kod deteta, buka u okruženju, preterano šarenilo u okruženju, emocionalna stanja - strah i nevoza doprinose lošoj pažnji i na kraju, puno video igara i crtanih filmova ometaju pažnju. Ispitivanja pokazuju da crtani filmovi i video igre nude jaku stimulaciju i to za posledicu ima smanjenje obima pažnje i druga oštećenja pažnje. Recimo smatra se da ljudi koji surfuju mnogo internetom imaju problem da zadrže duže pažnju. Desetak minuta postaje maksimum zadržavanja pažnje na jednom sadržaju, dakle to je maksimum njihove koncentracije. Naravno, ako je dozirano vreme provedeno za računarom neće izazvati probleme.
Idealni uslovi za pažnju
Idealni uslovi za pažnju podrazumevali bi da je dete ispavano, ili bar dovoljno odmorno, zdravo, da je sito ali ne da je prejedeno. Hrana koja se preporučuje za bolju pažnju je: sveže voće i povrće, suvo pecivo tipa pereca, jogurt, kikiriki buter. Nadalje, bilo bi dobro da ima svoj prostor za rad koji nije pretrpan stvarima nego jednostavan i gde nema buke. Da predhodno nije provelo puno vremena za računarom ili televizorom jer iako odrasli to računaju u zabavu i nerad, to je za mozak deteta zahtevna aktivnost. Dalje bi trebalo da u sobi nije toplo ni hladno, da mu je udobno da sedi - ne mala stolica, ne visok sto. Pored toga idealno bi bilo praviti pauze na 8-10 minuta i menjati sadržaje koje dete uči.
Pogledajte na Youtubu i ovaj edukativni film koji sadrži dosta informacija o koncentraciji, dakle o pažnji.
Nije uvek moguće sve ove uslove zadovoljiti a i nije uvek ni nužno, ali treba težiti savršenstvu, zar ne? Mnogi će se zapitati kako sad treba misliti o svemu tome, kada se u naše vreme to ništa nije važilo. U naše vreme instrukcija je bila: "Evo ti knjiga pa uči!" i to je bilo to! Odgovor na to pitanje je jasan, nauka napreduje, uslovi ljudskog života se menjaju a mi, pošto želimo najbolje svom detetu, moramo biti u toku. U to ime citiraću oca mog školskog druga koji je pod teškim uslovima, posle II svetskog rata, završio svoje škole a sin mu nije bio ni malo sklon učenju, pa bi ga on grdio a mi bi se,nesvesni, smejali:
"Kako ti Dragutine nećeš da učiš a imaš parno grejanje?!"
Postoje normalne pojave variranja pažnje ali postoje i poremećaji. Za ovo drugo potrebno je obratiti se stručnjaku, ne pretpostavljati ništa. Kao što psiholog Eleonora Vlahović odmah u početku ove emisije naglašava: nema svako dete koje je živahnije poremećaj pažnje ali nije dobro ni ignorisati problem ako ga dete ima.
Linkovi:
Encyclopedia of Early Child Development, Attention (child development), http://www.child-encyclopedia.com
Više o vežbi za pažnju sa olovkama na linku: http://www.yourfamilyclinic.com/adhd/vision.html
Srpska naučna televizija na kanalu Youtube:
Canva, sajt za izradu infografika i drugih prezentacija: https://www.canva.com
Нема коментара:
Постави коментар