Menjaj se ako želiš da menjaš svoje dete. U ovome je sva mudrost. Jedini je problem što ljudi ne vole da menjaju svoje reakcije (jer to može biti vraški teško) ili čak misle da je to nemoguće, pa odustaju unapred od jedinog ispravnog rešenja. I što je dete neposlušnije i tvrdoglavije to se od roditelja zahteva više promena i samokontrole.
Da bi ilustrovali ovu tvrdnju daćemo jedan primer koji je veoma čest u svakodnevnom životu.
Slika 1.
Dete je uradilo nešto što ne bi trebalo, recimo neće da pokupi igračke jer mu se to ne radi. Roditelj je dva tri puta rekao mirnim glasom, naredio ili čak pripretio da se igračke pokupe ali nije se ništa desilo - ili je pomak mali. Došavši četvrti put roditelj gubi živce (Ko ne bi?) i počinje da viče na dete, dete počinje da skuplja ali ubrzo prestaje. Roditelj se sada već prilično ljut viče jače, dete zapada u stanje straha, plače a ako je sklono inatu počinje i da se svađa ili ispoljava bes drugačije. Roditelj još više podiže glas, na mah mu se čini da je sad jednio preostalo da upotrebi fizičku kaznu jer dete sad već ne reaguje ni na povišeni ton.
Krug ovoga burnog reagovanja se prekida kada i kako roditelj odluči.