Novinarska pitanja za majku blizanaca

Koliko je teško biti majka blizanaca?

Ne bih rekla da je teško, već pre da je izazovno. Veoma je zahtevno odgovarati istovremeno na iste potrebe dece i biti uvek uspešan i zadovoljan svojim odgovorom. Mnogo je “zamki” na razvojnom putu blizanaca koje, decu koja to nisu ne vrebaju. Razvoj govora na primer, može biti usporen jer su deca blizanci i nemaju potrebu da brzo nauče jezik kojima odrasli govore. Disciplinovanje je takođe teže, jer oni su podrška jedni drugima kako u dobrim akcijama tako i u nevaljalstvu. Kao roditelj blizanaca morate učiniti puno istih stvari ali morate voditi računa da oni imaju različitu ličnost, i da svako dete ima svoje potrebe. Blizanci, čak i kada su fizički potpuno isti, psihički nikada nisu. Blizanačko roditeljstvo je veoma zahtevno, ali i veoma lepo, ispunjavajuće i često se čovek može naći u neobičnim situacijama.

Da li se sve postiže na vreme?

Od samog početka morate podojiti obe bebe čak i kad su u isto vreme gladne, treba presvući svaku na vreme, zagrliti obe kad to u isti mah žele, obezbediti dovoljno sna i ako ne spavaju u isto vreme, odreagovati na svaki plač ili osmeh, interesovanje. Kasnije treba proveriti oba domaća rada, ispratiti sportske i društvene aktivnosti koje se ne poklapaju uvek. To je prilično teško i zato se kod roditelja, posebno majki blizanaca, trojki i ostalih multiplih poroda skoro uvek javlja osećaj krivice da je neko od dece zapostavljen. Stres je dodatno pojačan u odnosu na druge majke i očeve, jer je i pritisak da se sve odmah desi, i to dva ili tri puta i istovremeno veliki. Sa druge strane dobrom organizacijom se može postići sve, ali pomoć je jako dobrodošla pa je ne treba odbjati. Ono što bih naglasila je da se ne smemo uzbuđivati i rastuživati ako nismo svaki dan sve savršeno uradili.

Da li imate određene pogodnosti, popuste, na primer za vrtiće?

Pogodnosti nisu zagarantovane. Nema puno razumevanja za multiple porodilje i njihove porodice. Prvo što bih istakla je da majke blizanaca treba da imaju bar dve godine porodiljskog odsustva jer to odgovara njihovim potrebama. Majka malih blizanaca od godinu dana ne može efikasno da radi. Zatim, izdaci su veliki kod blizanaca i trojki jer vi nemate od koga da nasledite opremu ili garderobu, oba deteta su istog uzrasta pa nema mogućnosti da nešto bude od starijeg brata, sestre. Pomoć porodice po pravilu ne izostaje ali treba da postoji i ona koja dolazi od društva, države. Mi imamo udruženje, nekoliko nas ga je pokrenulo i osnovalo baš zbog materijalnih olakšica ali prvenstveno zbog razmene informacija, iskustava i emocionalne podrške. Preko udruženja uspeli smo da obezbedimo neke popuste ali sve je to manje nego što bismo želeli. Vrtići recimo, prema mom saznanju ne daju nikakve olakšice a to bi bila značajna pomoć. Naše udruženje, Udruženje blizanaca i trojki Srbije je nastalo iz jedne male i zatvorene fejsbuk grupe koja se zove "Twins & Triplets & Quadruplets". Na početku bilo nas je dvadesetak i sve roditelji blizanaca željni razmene informacija. Iz ove grupe u kojoj se razvila velika podrška i sloga, razvilo se Udruženje sa dva jasna cilja, a to su materijalna podrška i pomoć članovima u vidu socijalne podrške. Već dugo na našem čelu je Tamara Dragić, blizanačka majka i novinarka. Bojana Blanarik je idejni tvorac i praktično osnivač grupe, a osim nje još nas nekoliko je doprinelo da Udruženje zaživi. Pošto je prvo takvo kod nas, vrlo smo ponosne na njega. Osnovano je 12.08.2012. godine i od tada raste i razvija se.

Šta je najzanimljivije kod blizanaca?

Skoro sva iskustva sa blizancima su zanimljiva. Teško je opisati rečima osećanja koja imate kada vam kažu da se trudni i da nosite blizance, zatim preglede putem ultrazvuka kada čujete dva srca - uvek prvo jednog, pa drugog deteta, jer dok su u stomaku obeleženi su sa gemini jedan i dva. Sledi čudo rođenja i prvog podoja dva deteta. Od tog čuda veće je samo čudo trojki i četvorki koje se rode zajedno.

Zanimljivo je sve ali dala bih prednost njihovom odnosu. Blizanci su bića koja provedu od začeća, u majčinoj utrobi pa do dolaska na svet sve vreme zajedno. Prvi dodiri, zvuci, prvi obrisi koje vide su njihovi ali i oni brata, sestre. Ovako formirana veza je posebna, njihova ljubav, međusobno razumevanje, njihova uzajamna podrška, čak i komunikacija koja se ne zasniva na rečima, je čudesna i prelepa. Svaki dan sa blizancima je blagoslov, čast je prisustvovati njihovom razvoju i odrastanju, tom čudu prirode.

Roditelji blizanaca često postavljaju video snimke i slike blizanačkih dogodovština na socijalne mreže i Youtube jer su to vanredno zanimljivi događaji. Kao roditelj blizanaca doživljavate duplo, svaku tugu, radost i uspeh. To je i za roditelja zahtevno ali i zanimljivo iskustvo. Recimo, obično imate jednog prvaka koji ide na testiranje za prvi razred, ili jednoga koji prvi put kreće u školu ali ako ste roditelj blizanaca u tom trenutku vaše jedno srce istovremeno mora da kuca za oba deteta.

Zanimljiv je i odnos okoline, roditeljima blizanaca se postavljaju čudna i intimna pitanja koja drugi roditelji nikada ne čuju. Često ljudi pitaju roditelje dvojki da li su im deca blizanci, da li su oba blizanca njihova i da li su blizanci “prirodni ili veštački”. Ova pitanja nekada budu zanimljiva a nekada i smetaju. Pažnja okoline je zagarantovana kada imate blizance, oni su već kao pojava ljudima zanimljivi.

Kako se razlikuju u ponašanju u odnosu na drugu decu?

Ovo je dosta komplikovano pitanje jer svaki par blizanaca je poseban. Ono što je uobičajeno jeste da se oni ponašaju različito u paru, tačnije kada su zajedno ispoljavaju drugačije osobine nego ako ih razdvojite. Još jedna uopštena karakteristika je da je jedan u paru uvek dominantniji. Dominantniji blizanac ne mora da ometa onog koji nije, ali dešava se i to. Recimo slučaj da prvi ima sporiji socijalni razvoj, jer drugi u paru ih predstavlja u javnosti, dok je prvi u pozadini i ne razvija socijalne veštine. Drugi blizanac je tada nešto kao PR (osoba za odnose sa javnošću), što nije redak slučaj. Na kraju mogu reći da to što su u paru daje blizancima određenu sigurnost, pa su često hrabriji, bučniji i aktivniji od druge dece. Ipak, obaveza je posebno sagledati svako dete u blizanačkom paru, kao i sam par blizanaca da bi se konkretno reklo nešto o njihovoj dinamici, osobinama ličnosti i ponašanju.

Šta je najteže kada ste majka blizanaca?

Najteže je odgovoriti na različite potrebe oba deteta tačno, pratiti ih oba istovremeno i kvalitetno, pokazati im oboma dovoljno ljubavi, dati im jednako podrške. Osim toga nekada je teško biti dovoljno odmoran i snažan fizički da obezbediš sve što treba u smislu njihovog rasta i razvoja. Neispavane majke i očevi, bez mogućnosti na slobodne dane ili odmor,  koji moraju da brinu o tome gde će i kome ostaviti male blizance, ili o osnovnoj materijalnoj sigurnosti imaju otežavajuće okolnosti. Ipak svako roditeljstvo kao i blizanačko predstavlja izazov. Na različite teškoće i okolnosti treba biti spreman i treba izabrati pozitivan pristup u rešavanju ovog najlepšeg i najtežeg zadatka, roditeljstva.

Novinarka: Marija Rašić